student10

Studenti Informatike III
Predmet: Operativni sistemi II
Ovo je topic gde se ostavljaju pitanja/odgovori za kolokvijum.

Uvod u OS - Tatjana
------------------------------------------------------


1. Definicija Operativnog sistema?

Operativni sistem je program koji objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od korisnika one detalje funkcionisanja koji nisu bitni za korišćenje računara.

2. Uloga Operativnog sustema?

Operativni sistem ima dvostruku ulogu :
* upravlja sastavnim delovima računara, kao štu su npr. procesor, kontroleri i radna memorija (sa ciljem što vežeg iskorišćenja),
* operativni sistem stvara za krajnjeg korisnika računara pristupačno radno okruženje, tako što od mašine koja rukuje bitovima i bajtovima, stvara mašinu koja rukuje sa datotekama i procesima.

3. Karakterisike OS-a?

Karakteristike operativnih sistema su:

• Konkurentnost (engl.concurrency) je postojanje više simultanih, paralelnih aktivnosti.
Primeri su preklapanje U/I operacija i operacija izračunavanja ili kogzistencija više programa u memoriji. Konkurentnost izaziva probleme pri prelasku s jedne aktivnosti na drugu, probleme zaštite jedne aktivnosti od druge i sinhronizacije aktivnosti koje su međusobno zavisne.

• Deoba resursa Konkurentne aktivnosti mogu da zahtevaju deljenje (engl. sharing ) resursa ili informacija.
Razlozi za deljenje resursa su višestruki. Pre svega, to je ukupna cena, jer je obezbeđivanje dovoljnih resursa za svakog korisnika najčešće preskupo. Poželjno je nadovezivanje rada jednog korisnika na rad drugog korisnika, deljenje podataka, tj. korišćenje istih podataka između različitih programa, i otklanjanje redundanse resursa.

• Postojanje dugotrajne memorije
Potreba za deljenjem programa i podataka implicira potrebu za trajnim skladištenjem podataka s mogućnošću brzog pristupa (engl. long-term storage ). To omogućavaju uređaji velikog kapaciteta, tj. sekundarne memorije, koji su uglavnom magnetni. Pri tome treba rešiti sledeće probleme: obezbeđenje jednostavnog pristupa podacima, zaštita od štetnih uticaja bilo kakve vrste (zlonamernih ili nehotičnih) i zaštita od grešaka samog sistema.

• Nedeterminizam
Operativni sistem mora biti deterministički orijentisan – znači, kad izvršava isti program sa istim podacima, mora da daje isti rezultat, bez obzira na to da li će to raditi danas, sutra, ili za mesec dana. Na drugoj strani, operativni sistem mora karakterisati nedeterminističko ponašanje (engl. Nondeterminancy ), što znači da mora da odgovori na masu zahteva i događaja koji se mogu desiti na nepredvidiv način (zahtevi za resursima, greške u toku izvršavanja programa, prekidni signali perifernih uređaja). Operativni sistem ne može predvideti sve situacije koje mogu nastupiti i mora biti spreman za sve moguće sekvence događaja.


4. Prema načinu obrade poslova, operativni sistemi se klasifikuju kao:

• Sistemi sa grupnom obradom (engl. Batch )
Grupna (serijska, paketna) obrada je takav način rada računara u kome korisnici predaju svoje poslove na izvršenje posredstvom ulaznih jedinica, i koji se zatim odvijaju jedan za drugim u nizu, pri čemu korisnik nema mogućnost komuniciranja sa svojim poslom.

• Interaktivni sistemi (engl. interactive systems)
Interaktivne sisteme (nazivaju se još i time-sharing sistemi) karakteriše postojanje terminala za svakog korisnika, preko kojih korisnici zadaju poslove i komuniciraju sa svojim poslovima. Paralelnost u radu se postiće tako što se svakom korisničkom programu dodeljuje jedan kvantum vremena centralnog procesora, pa se na svaku poruku korisnika odaziva u roku od nekoliko sekundi. Po isteku vremenskog kvantuma dodeljenog jednom procesu, on se prekida, bilo da je završio s radom ili nije, a procesor se dodeljuje sledećem procesu u redu čekanja.

• Kombinovani sistemi
Kombinovane sisteme karakteriše mogućnost istovremenog obavljanja interaktivnih poslova i paketne obrade. Na primer, korisnik može u pozadini pokrenuti nekoliko vremenski zahtevnih poslova koji ne zahtevaju interakciju sa njim; dok čeka na njihovo izvršenje, moće čitati elektronsku poštu ili Web stranice.


5. Na osnovu definicije operativnog sistema i očekivane funkcionalnosti operativni sistem mora obavljati sledeće funkcije:

• upravljanje poslovima (sekvenciranje i raspoređivanje poslova) i interpretacija
komandnog jezika;
• rukovanje ulazno-izlaznim operacijama;
• rukovanje greškama i prekidima;
• upravljanje resursima;
• omogućavanje višestrukog pristupa;
• zaštita resursa od zlonamernih napada, slučajnih grešaka korisnika i grešaka u korisničkim programima i samom operativnom sistemu;
• obezbeđivanje dobrog interfejsa za operatora i korisnika;
• obračun korišćenja računarskih resursa.

od Natase i Zlatka
--------------------------------------------------------------------
Pitanja iz Operativnih sistema- Tema Procesi i procesori:

1.) Koji su osnovni zadaci upravljanja procesorom?

Odgovor:

• odlučivanje o tome koji od READY procesa dobija procesor
• odlučivanje o tome kada će “neki proces dobiti procesor“,
• odlučivanje o tome koliko će dugo “proces zadržati procesor”,
• pretvaranje poslova obrade u procese i uključivanje procesa u odgovarajući red,
• dealociranje procesora,
• vođenje evidencije o stanju (statusu) svih procesa.

2.) Koja su stanja procesa?

Odgovor:
Može se zaključiti da proces može biti u jednom od sledećih stanja:

• novi (new) stanje stvaranja procesa,
• aktivan (running) proces koji se izvodi,
• spreman (ready) proces koji čeka na dodelu procesora,
• čeka (waiting) proces koji čeka na neku aktivnost (ulazno/izlaznu operaciju, neki signal i sl.),
• završio (terminated) proces koji je završio obradu.

U stanju RUN se nalazi uvek samo jedan proces (onaj koji se trenutno izvršava - kome je dispečer dodelio CPU).
U stanjima READY i WAIT se može nalaziti više procesa.
• Iz stanja RUN u READY proces prelazi po isteku kvanta vremena (tj. po prekidu od časovnika).
• Iz stanja RUN u WAIT proces prelazi ako zatraži neki resurs koji je u tom trenutku zauzet (koji ne može da dobije) ili ako mora da sačeka da mu neki drugi proces završi posao.




3.) Koji su osnovni zadaci sloja za rukovanje procesima?

Odgovor:

Stvaranje procesa obuhvata

• stvaranje slike procesa
• stvaranje njegovog deskriptora,
• kao i pokretanje njegove aktivnosti


Uništenje procesa obuhvata reversan postupak

• zaustavljanje njegove aktivnosti
• uništenje njegovog deskiprtora
• uništenje njegove slike

4.) Slika procesa?

Odgovor:
Slika procesa obuhvata niz memorijskih lokacija (mem. lokacija radne memorije) sa uzastopnim adresama.

Ona sadrži:
• mašinske naredbe
• promenljive (staticke promenljive, i to prvo inicijalizovane pa neinicijalizovane)
• dinamičke promenljive
• stek

Podrazumeva se da slika procesa započinje od lokacije radne memorije sa najmanjom tj. najnižom adresom, od koje započinju mašinske naredbe, a završava se na lokaciji radne memorije sa najvišom adresom, na kojoj započinje stek.

5.) Koja su fundamentalna memorijska dela procesa?

Odgovor:

Svaki proces ima tri fundamentalna memorijska dela:
• oblast koda u kojoj se čuvaju instrukcije programa,
• oblast podataka u kojoj se čuvaju globalne promenljive i
• oblast steka u kojoj se čuvaju privremeni podaci poput parametara potprograma, adrese povratka i lokalne promenljive



6.) Koje su operacije nad procesima?

Odgovor:

Operativni sistem može da izvrši sledeće operacije nad procesima:
- kreiranje procesa
- uništavanje procesa
- izrada veza proces – proces roditelj
- promena stanja procesa
- promena prioriteta procesa


7.) Zavrsetak procesa

Odgovor:

Proces završava svoju aktivnost kada izvrši poslednju instrukciju svog koda i traži od OS da ga završi tako što mu upućuje sistemski poziv exit. Pri tome, proces dete može da vrati izlazne podatke roditeljskom procesu preko sistmskog poziva wait Operativni sistem zatim dealocira resurse pridružene procesu i tako proces na tzv.normalan način završava sa radom.
Proces se može završiti i nasilno. Procesi roditelji mogu da prekinu izvršavanje procesa dece koju su kreirali korišćenjem sistemskog poziva abort iz jednog od sledećih razloga:
• Deca prevazilaze dodeljene resurse
• Task pridružen detetu više nije potreban
• Roditelji završavaju rad
Operativni sistemi ne dozvoljava detetu da nastavi sa radom, ako je roditelj završio i nasilno uništavaju sve procese potomke što se naziva kaskadno završavanje (cascade termination).


8.)Koji su pristupi rešavanja problema međusobnog blokiranja procesa?

Odgovor:

Postoje sledeći pristupi rešavanja problema međusobnog blokiranja procesa:
1) izbegavanje zastoja;
2) sprečavanje zastoja
3) otkrivanje zastoja;
4) zanemarivanje zastoja.

9.)Navesti tri osnovne grupe odnosa među procesima

Odgovor:

Odnose među procesima možemo svrstati u tri osnovne grupe:
međusobno isključenje procesa (mutual exclusion)
sinhronizacija procesa (synchronization)
uzajamno blokiranje - zastoj (deadlock)

10.) Načini na koje se korisničke niti mapiraju u niti jezgra

Odgovor:
Mnogi sistemi podžavaju obe vrste niti, a zavisno od toga kako se korisničke niti mapiraju u niti jezgra, postoje tri glavna modela:
• Model više u jednu (many to one) - ovom modelu, više korisničkih niti mapira se u jednu nit jezgra,
• Model jedna u jednu (one to one) – svaka korisnička nit mapira se u jednu nit jezgra. Ovaj model obezbeđuje mnogo bolje izvršavanje niti,
• Model više u više (many to many) – više korisničkih niti mapira se u manji ili isti broj niti jezgra, pri čemu mapiranje zavisi od btoja procesora.

Bole i Sale
-----------------------------------------------------------

PITANJA I ODGOVORI DISTRIBUIRANI SISTEMI
1) ŠTA SU DISTRIBUIRANI SISTEMI ?
1) Pojava jeftinih PC računara male procesorsko-memorijske snage i brzih LAN i WAN mreža su omogućili pojavu distribuiranih sistema, odnosno udruživanje nezavisnih sistema koji se korisnicima prikazuju kao jedinstveni koherentni sistem sa velikom zbirnom procesorskomemorijskom moći i niskom cenom. Po definiciji, distribuirani sistem predstavlja kolekciju udruženih nezavisnih računarskih sistema koji se korisnicima, i procesima koji se na njima odvijaju predstavljaju kao jedinstveni koherentni sistem.
2) DISTRIBUIRANO PROGRAMIRANJE ?
2) Distribuirano programiranje predstavlja evolutivni nastavak modela razvoja softvera označenog kao mrežno programiranje. Kao što i samo ime određuje, distribuirano programiranje kao osnovu sadrži ideju podele celokupnog sistema na više ili manje nezavisne delove koji će se izvršavati na nezavisnim kompjuterima u mrežnom okruženju.
3) OSNOVNI ZADACI DISTRIBUIRANIH SISTEMA ?
3) Distribuirani sistem treba da omogući lako povezivanje korisnika i resursa, da omoguči transparentni pristup distribuiranim resursima kao da su oni dostupni lokalno, i da bude dovoljno otvoren i proširiv kako bi u potpunosti bio distribuiran.
4) ŠTA PREDSTAVLJA KLASTER U DISTRIBUIRANOM SISTEMU ?
4) Svaki čvor distribuiranog sistema mora imati implementaciju kernela koji će upravljati lokalnim resursima obezbeđujući njihovu distribuciju na nivou celokupnog sistema svih čvorova – najčešće obeleženog kao klaster.
5) MIKROKERNELI U DISTRIBUIRANOM SISTEMU ?
5) Za potrebe distribuiranog operativnog sistema koriste se mikrokerneli koji sadrže minimum koda koje je potrebno izvršiti u kernel modu (postavljanja podešavanja nad hardverom, prebacivanje procesora sa procesa na proces, upravljanje MMU- modul za upravljanje memorijom procesora, prihvatanje hardverskih prekida itd.)
6) DODATNE KOMPONENTE DISTRIBUIRANOG OPERATIVNOG SISTEMA ?
6) Pod komponentama distribuiranog operativnog sistema se pored komponenata klasičnog operativnog sistema (upravljanje memorijom, resursima i procesima) ubrajaju i komponenete koje se nalaze u slojevima iznad ili ispod nabrojanih. U ove dodatne, za DOS specifične komponente se ubrajaju model deljenja memorije, model deljenja resursa i procesorskog vremena, kao i komunikacija i sinhronizacija.
7) RPC-daljinsko pozivanje procedure PROTOKOL KOMUNIKACIJE ?
7) Osnova RPC protokola jeste obezbeđivanje lakog pozivanja deljenog udaljenog serivsa, na isti način kao što se obavlja poziv lokalne sistemske procedure (sistemskog poziva). Princip rada RPC-a jeste u skrivanju eksplicitne komunikacije, odnosno pružanja mogućnosti da pomoću posebnih podsistema smeštenih unutar kernela i proširenog TCP stack-a procesi mogu pozivati procedure sa drugih čvorova klastera na isti način kao i lokalno dostupne sistemske pozive.

SINHRONIZACIJA VREMENA U DOS-U ?
Na nivou sistema većina atomskih operacija mora biti izvršena tačno određenim redosledom, u tačno određenom vremenskom trenutku na nivou celokupnog sistema. Upravo obezbeđivanje usklađenosti toka vremena na svim čvorovima klastera kao i toka komunikacije na nivou distribuiranog operativnog sistema uopšte je zadatak sistema za sinhronizaciju. Ako sinhonizujemo sve časovnike u realnom trenutku T1 na broj otkucaja N1, u realnom trenutku T2 svi časovnici čvorova bi trebali da pokazuju N = N1 + (T2 – T1 ) ×C , gde je C odnos broja otkucaja po jedinici merenja vremena.
9) DISTRIBUIRANI SISTEM DATOTEKA ?
9) Cilj DFS-a (distibute files system) je da omogući korisnicima distribuiranog operativnog sistema deljenje podataka i deljenje resursa stalne memorije kroz jedinstveni sistem datoteka. Postojanje jedinstvenog sistema datoteka pruža mobilnost korisnika, odnosno pruža mogućnost da se korisnik prijavi na bilo kom čvoru sistema i normalno pristupa svojim podacima.
10) SIGURNOST DOS-A ?
10) Pod pojmom sigurnosti se podrazumeva nekoliko različitih stvari. Najpre, sigurnost podataka u distribuiranom sistemu datoteka, odnosno obezbeđenje da će podatke moći da vidi, koristi, izmeni i ukloni samo onaj ko za to ima dozvolu. Dalje, sigurnost podrazumeva i zaštitu radne memorije kako bi se sprečila nasilna promena stanja distribuiranog operativnog sistema ili procesa koji se na njemu izvršavaju od strane trećeg procesa. Pod istim pojmom se podrazumeva i uređenje korišćenja resursa i uređaja (prostor u memoriji, adresni opseg, procesorsko vreme, ulazno izlazne jedinice i sl.) od strane procesa i korisnika. Na kraju, sigurnost podrazumeva i zaštitu od umetanja stranog čvora u klaster kako bi se sprečila krađa informacija

1.PREVOĐENJE KERNELA
Terminologija prevođenja
Postupak stvarnog prevođenja izvornog koda projekta u oblik koji računar može da upotrebi (binarnu datoteku) zove se prevođenje (compiling). Za prevođenje izvornog koda koriste se standardni prevodioci jezika C, kao što je gcc.
Prilikom izrade softvera pod Linux sistemom koristi se konfiguraciona datoteka po imenu makefile koja opisuje kako treba uklopiti napisane delove koda i sve korišćene biblioteke.Datoteku makefile upotrebljava uslužni program make prilikom prevođenja programa.Medutim, pošto programski projekat obično ima veliki broj komponenti, uslužni program make proverava njihove datume i vremena nastanka, i ponovo prevodi samo one komponente koje su bile izmenjene nakon poslednjeg prevođenja.
Time se štedi mnogo vremena pri izradi nove verzije nekog projekta, ukoliko je bio izmenjen samo deo izvornog koda.

2.IZRADA NOVOG JEZGRA
Izrada novog jezgra obuhvata sledeće procedure:
• podešavanje konfiguracije novog jezgra,
• prevođenje nove konfiguracije izvornog koda.
Podešavanje novog jezgra
Pre samog prevođenja potrebno je podesiti konfiguraciju novog kernela. U ovom koraku se odlučuje šta će jezgro sadržati, šta neće sadržati i šta će biti dostupno kao programski modul.
Za podešavanje jezgra može se koristiti klasično okruženje komandne linije ili okruženje
sa menijima. Dodatno, većina distribucija uključuje i programe koji rade u grafičkom
okruženju (xconfig). U okruženju komandne linije program postavlja jedno po jedno
pitanje o tome šta treba da uključi u jezgro. Ovo okruženje je pogodno za one korisnike
koji su detaljno upoznati sa kernelom ili vrše konfiguraciju kernela pomoću skriptova.

3.RAD SA MODULIMA
Većina početnika smatra da je konfigurisanje kernela komplikovana procedura. Linux je
danas mnogo pristupačniji nego što je bio do pre nekoliko godina - jednostavan postupak
instaliranja, user-friendly grafičko okruženje, i hardverska podrška, učinili su Linux
pristupačnim velikom broju korisnika
Programski moduli jezgra
Programski moduli jezgra su ključni deo Linux sistema koji koriste modularni kernel.
Programski moduli omogućavaju dodavanje funkcionalnosti jezgru bez ponovnog
prevođenja izvornog koda jezgra.
S obzirom na veliki broj hardverskih uređaja koje Linux podržava programskim
modulima je omogućeno:
• da jezgro ostane relativno malo (mikrokernel arhitektura),
• da korisnici na relativno jednostavan način dodaju podršku za svoj hardver.
Velika prednost Linuxa u odnosu na druge operativne sisteme leži u mogućnosti dodavanja ili uklanjanja podrške za hardver, sisteme datoteka itd., bez ponovnog podizanja sistema.

4.PREVOĐENJE I TESTIRANJE NOVOG JEZGRA
Nakon kreiranja nove konfiguracione datoteke potrebno je prevesti izvorni kôd kernela.Zavisno od konfiguracije računara (brzina procesora, količina memorije, tip i brzina diskova) i verzije kernela, prevođenje i sklapanje jezgra traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Kernel može biti nekomprimovan (image) i komprimovan programom gzip ili bzip2 (zlmage, bzimage), koji je manji, ali se sporije učitava. Komande za prevođenje variraju sa konkretnom Linux distribucijom, ali su u svakom slučaju jednostavne i mogu se, zadate iz jedne komandne linije, izvršavati jedna za drugom. Sledeće komande prevode izvorni kôd, prave novo jezgro i sklapaju sve module jezgra, smeštajući ih u odgovarajuće sistemske direktorijume, čime se obezbeđuje njihova dostupnost pomoću standardnih komandi za rad sa modulima:
Nakon izvršenja ovih naredbi novo jezgro je spremno za testiranje i može se iskopirati u /boot direktorijum, nakon čega mu se u root direktorijumu aktivnog UNIX stabla može kreirati i simbolički link na novo jezgro:

OD MARETA ZA DRUGI KOLOKVIJUM

1. Podela računara po instrukcijama i podacima?

-SISD (Single Instruction, Single Data Stream)
-SIMD (Single Instruction, Multiple Data Stream)
-MISD (Multiple Instruction, Single Data Stream)
-MIMD (Multiple Instruction, Multiple Data Stream)

2. Model zajednicke memorije (shared memory)?

Više procesora rade nezavisno jedan od drugog ali koriste isti memorijski spremnik. Čitanje i pisanje je ekskluzivno, samo jedan procesor pristupa istovremeno
(jedinstvena sabirnica).

Prednosti:
-lakše programiranje
-nije potrebno dijeliti podatke medu zadacima

Nedostaci:
-povecanje broja procesora uz jedanku kolicinu memorije može uzrokovati
zagušenje zbog ogranicene brzine pristupa memoriji (bandwidth)
-korisnik odgovoran za sinhronizaciju

3. Svojstva paralelnih algoritama?

-istodobnost (concurrency) je mogućnost izvođenja više radnji istovremeno, nužno
za razvoj algoritma

-skalabilnost (scalability) je mogućnost prilagođavanja proizvoljnom broju fizickih
procesora (odnosno mogucnost iskorišćavanja dodatnog broja racunala)

-lokalnost (locality) je pristup bliže lokalne memorije u odnosu na udaljeni pristup memoriji, korištenje prirucne memorije (cache)

-modularnost (modularity) je mogućnost upotrebe delova algoritma unutar
razlicitih programa

4. koraci Pretvaranja u paralelni algoritam?

1. pronaci delove programa koji se mogu izvoditi istovremeno
2. rastaviti algoritam
3. ostvarenje programa
4. ispravljanje grešaka

5. Nabroj Nacine komunikacije u MPI?

-point-to-point komunikacija izmede dva određena procesa
-collective komunikacija između grupe procesa
-probe funkcije za asinhronu komunikaciju
-communicator mehanizam za razvoj modularnih paralelnih programa

ZA DRUGI KOLOKVIJUM O RADETA I BANETA

1.Питање: шта је то критична секција?

Критична секција (енгл.critical section) део је кода у коме процес приступа заједничким подацима као што су меморијске променљиве, табеле и датотеке – или их модификује. Сваки оперативни систем може дозволити само једном процесу да буде у својој критичној секцији. Док је један процес у својој критичној секцији, ниједан други процес не сме да удје у своју критичну секцију. Извршавање критичних секција процеса међусобно је искључиво у времену

2.Питање: које су Претпоставке софтверског решења критичне секције?

• Медјусобно искључење, које гарантује да се унутар критичне секције у једном тренутку може наћи само
један процес;
• Процес који је изван своје критичне секције не сме спречити друге процесе да удју у своје критичне
секције (једино процес унутар критичне секције може спречити остале процесе да удју у критичну секцију)ч
•Процес не сме неограничено дуго чекати да удје у своју критичну секцују;
•Процес не сме неограничено дуго остати у својој критичној секцији.

3.Питање: на чему се заснива синхронизација нити?

Синхронизација нити се заснива на заустављању њихове активности, као и на омогућавању настављања њихове активности. Семафор омогућује синхронизацију нити.

4.Који су недостаци софтверске и хардверске реализације критичне секције?

Osnovni nedostaci softverske i hardverske realizacije kritične sekcije su:
• игносирање приоритета процеса – може се десити да процес највишег приоритета уђе у критичну секцију
тек после мноштва неприоритетних процеса;
• могућност да процес буде заузет чекањем (енгл. busy waiting). До ове појаве долази уколико се процес
непрестано врти у петљи while и не ради ништа корисно, већ само проверава вредност неке променљиве
како би сазнао да ли може ући у своју критичну секцију или не.

5.Питање: шта је застој?

Када процес захтева ресурс, а ресурс није расположив, процес улази у стање чекања на ресурс (wait) и блокира се. Блокирани процес може заувек остати у том стању уколико потребни ресурс остане нерасположив. Ова ситуација је могућа уколико је ресурс претходно додељен на коришћење другом процесу који током времена такође прелази у стање чекања на други нерасположив ресурс. Лоша имплементација семафора може довести до ситуације у којој један или више процеса бесконачно дуго чекају на догађаје који се никада неће догодити. Такви процеси се налазе у стању које се зове застој (енгл. deadlock, deadly embrace).


6.Питање:шта су монитори?

Монитори су конструкције високог нивоа која служи за синхронизацију. Они омогућавају програмеру да ресурсе посматра као објекте (структура монитора подсећа на инстанце класе у ООП). Сваки монитор се састоји од:
• променљивих које описују дељени ресурс, тј. објекат, чије вредности дефинишу стање монитора. Локалне
променљиве су видљиве само унутар монитора;
• скуп процедура и функција којима се приступа објекту, тј. променљивама монитора;
• дела програма који иницијализује објекат, а који се извршава само једном, приликом стварања објекта.

7.Питање: шта је мртва петља?

Мртва петља описује ситуацију у којој је трајно заустављена активност међусобно зависних процеса. На пример, то се деси када два процеса желе да у режиму међусобне искључивости приступају двема датотекама. Ако први од њих отвори прву датотеку, а затим други од њих отвори другу датотеку, тада нема могућности за наставак активности тих процеса, без обзира да ли је системска операција отварања блокирајућа или не.

8.Питање: колико има врста приступа решавању мртвих петљи?

Постоје четири приступа решавања проблема мртве петље:
• спречавање (prevention) појаве мртве петље (онемогућавањем важења
• неког од четири неопходна услова за њену појаву),
• избегавање (avoidance) појаве мртве петље
• откривање (detection) појаве мртве петље и опоравак (recovery) од ње и
• игнорисање проблема мртве петље.

9.Питање:шта су атомске трансакције?

Скуп инструкција које обављају једну логичку функцију назваћемо трансакција. Трансакција обухвата читање или упис података, а завршава се са две могуће операције: commit, која означава да је трансакција успешно обављена и abort, која означава да се трансакција неуспешно завршила због неке грешке.

10.Питање: координатор трансакција?

Извршавање атомске трансакције омогућава се уводјењем координатора трансакција (енгл. transaction cordinator) на сваком рачунару. Координатор трансакција контролише извршавање свих трансакција које је тај рачунар иницирао, тј.:
•покреће извршавање трансакције;
•разбија једну трансакцију у одредјени број подтрансакција које дистрибуира осталим рачунарима на
извршење;
•кооридинира извршавање трансакције и – у случају отказа – прекида извршење трансакције на свим
рачунарима

Od Roberte
-------------------------------

1. Sta je distribuirani operativni sistem?
Distribuirani operativni system je sistem koji upravlja kolekcijom nezavisnih kompjutera i njihovim resursima cineci da se oni korisniku prikazju kao jedan racunarski sistem.
Distribuirani operativni sistem treba da obavlja sve poslove klasicnog operativnog
sistema (upravljanje memorijom, procesima i resursima) samo u drugacijem okruženju.
Osnova svakog distribuiranog sistema je komunikacija sa ostalim cvorovima koja se odvija po odredenom aplikativnom protokolu.

2. Koji su tipovi transparentvnosti kod distribuiranih sistema?
Postoje nekoliko tipova transparentnosti:
• Lokaciona transparentnost znači da korisnici nisu svesni gde se objekti nalaze.
Objektima se pristupa preko njihovih logičkih imena. Oni ne moraju da sadrže
informaciju gde se objekti nalaze
• Migraciona transparentnost znači da se objektima pristupa preko njihovih logičkih
imena čak i ako se oni prebace na drugu fizičku lokaciju bez menjanja njihovog logičkog
imena.
• Replikaciona transparentnost znaši da korisnici nisu svesni postojanja višestrukih
kopija objekata u sistemu.
• Konkurentna transparentnost znači da korisnici ne smetaju jedan drugom ako dele
objekte
• Paralelna transparentnost omogućava paralelne aktivnosti bez znanja korisnika
Prvi zadatak, povezivanje, predstavlja glavni cilj distribuiranog sistema. Resursi, zavisno
od objekta distribucije u sistemu mogu biti bilo šta - štampac, slobodno procesorsko vreme, memorija, datoteke i dokumenti,...

3. Koji je cilj distribuiranog sistema datoteka?
Cilj DFS-a je da omoguci korisnicima distribuiranog operativnog sistema deljenje podataka i deljenje resursa stalne memorije kroz jedinstveni sistem datoteka. Postojanje jedinstvenog sistema datoteka pruža mobilnost korisnika, odnosno pruža mogucnost da se korisnik prijavi na bilo kom cvoru sistema i normalno pristupa svojim podacima.
Sistem datoteka u operativnom sistemu ureduje nacin na koji ce se datoteke i direktorijumi organizovati i cuvati na memorijskom medijumu.

4. Koje su potrebe distribuiranog file sistema?
• Transparentnost lokacije
• Uniformni nazivi
• Dobre performanse
• Zaštita
• Visoka dostupnost
• Kontrola konzistentnosti fajlova
• NFS interoperabilnost.

5. Nabroj servise distribuiranog operativnog sistema.
1.Servisi mikrokernela
a. međuprocesna komunikacija
b. upravljanje memorijom
c. I/O niskog nivoa
d. deo upravljanja procesima niskog nivoa
2. Sistemski servisi
3. Servisi sa dodatim vrednostima