student10

Disk je nastao kao rezultat četvorogodišnjeg rada sistematizovanog u cilju olakšavanja učenja i savladavanja određenh predmeta budućih generacija.

Sadržaj:

Skripte:
1.kriminalistika etika,
2.kriminologija sa penologijom,
2.1 penologija sa sistemom iyvrsenja krivicnih sankcija, posebno
2.2 penoloska andragogija, posebo
3.osnovi forenzičke psihologije sa psihopatologijom,
4.privredni kriminalitet,
5.upravno pravo
5.1 sistem dryave uprave, posebno
6.kriminologija maloletnicke delikvencije
7.uvod u pravo,
8.krivično pravo- opšti i posebni deo- važni elementi,

Separati i tekstovi:
1.engleski I i II (članovi, vremena, modali, pasiv, fraye, glagoli, imenice, testovi, buduća vremena...)+ rečnici
2.sportske vestine I,II i III testovi
3.ljudska prava i slobode (prvih nekoliko pitanja, istorijska retrospektiva ljudskih prava i sloboda)
4.etika (antički filozofi, mil i bentam, utilitarzam)
5.krivično pravo (pojam, instituti, načela)
6.međunarodno krivično pravo (pojam, instituti, načela)
7.kriminologija (kvantitativne metode)
8.građansko pravo(predmet, metod...)
9.privredni (faze pranja novca)

Knjige:
1.Ljudska prava i slobode, word doc.
2.Prevencija kriminaliteta u EU, pdf

Zbirka zakona:
1.Ustav
2.Obligacioni
3.Krivični
4.Zakon o maloletnicima
5.Zakon o policiji
6.Dušanov zakonik
7.razne deklaracije, propisi itd.

Sve informacije o ovom disku možete dobiti na email adresi forumstate@gmail.com.

Delovi

Etika
Pravci individualizma- Liberalizam- Liberalizam kao ideologija nastaje uporedo sa Francuskom revolucijom iz 1789. godine. Liberalizam je individualistička ideologija, što znači da polazi od pojedinca nasuprot ostalim ideologijama holističkog karaktera, kakav je npr. konzervativizam. Liberali veruju u mogućnost čoveka da menja kao i potrebu za tim promenama. Jedna od ključnih postavki liberalizma jeste ona o minimalnoj državi, o državi koja je jaka ali joj je domen delovanja mali i svodi se na obezbeđenje mira i sigurnosti. Ona se drži van ekonomije i zato je liberalna ekonomija slobodna tržišna ekonomija, a ne centralistička državna ekonomija. Džon Lok je jedan od najznačajnih mislilaca 17. i početka 18. veka. Svojim učenjem postavio je temelje liberalizma. Najznačajnije njegovo delo je: Dve rasprave o vladi (Two treaties of the government) nastalo kao reakcija na Patriarchu ser Roberta Filmera. Pisao je o nepovredivim pravima i slobodama čoveka: na život, telo, slobodu i svojinu. Zalagao se za konstitucionalno uređenje drzave i za ograničena prava vladara. Svaki pojedinac ograničen je slobodama i pravima drugog pojedinca.....
Samoreferentni altruizam- briga za druge ali za druge koji imajuneke posebne veze sa čovekom (roditelji, prijattelji, saradnici) Rusoova smenica “ljude treba uzimati onakve kakvi su a moralne zakone onakve kakvi mogu biti”…
Penologija sa sistemom iyvr[enja krivi;nih sankcija
1. ЗАТВОРСКИ СИСТЕМИ И ЗАТВОРСКА АРХИТЕКТУРА

1) систем заједничког затвора арх. – добро ограђени, тортура чувара и осуђеника
2) пенсилванијски (филаделфијски) ћелијски систем 1790. па 1826. квекери – арх. Коридорска
3) обурнски (ћутања, капуљача) ћел. систем 1819.(Њујорк)
4) енглески прогресивни систем 1853. Прва фаза ћелијска, друга фаза заједничко издржавање казне, трећа фаза условни отпуст
5) ирски прогресивни систем 1854. увео трећу фазу – фаза слободњака- арх. Гелендера па онда павиљони
6) маконокијев 1840 Норфолк Аустралија, класификациони Женева 1840 – оба павиљонска
7) савремени затвори – преваспитна концепција УН 1955. повеља о мин. правилима – 1987 европска затворска правила, арх. павиљонска, а ради уштеде ткз. звезда систем


2. ФУНКЦИЈА ФОРМАЛНОГ И НЕФОРМАЛНОГ СИСТЕМА У УСТАНОВАМА

Формални систем чине службе установа:
служба за обезбеђење – физички обезбеђује осуђене и објекте установе и има униформе и средства за рад (оружје, гум. Палице, хем. сред. итд.). Данашњи командир не „кључари“ са голом принудом, већ добро обучени из: обуке о борилачким вештинама и руковања савременим средствима којима располажу, али и додатно образовање из соц. Патологије…

Penoloska andragogija
2.2. КАЗНЕНА РЕАКЦИЈА

По свом дејству увек је окренута уназад, ка ономе што је преступник починио и због чега би требало да сноси последице. Она претпоставља да се сви криминалци изразито разликују од некриминалаца па би друштвена реакција требало да има карактер општег рата против криминалитета при чему су дозвољена сва могућа средства, без ограничења могућности насиља, јер је криминалац био опште зло које је требало искоренити на сваки начин.

2.3. ПРЕВЕНТИВНА РЕАКЦИЈА

Ова врста превенције усмерена је на самог преступника али и потенцијалног преступника. Како ће се организовати превенција криминалитета зависи пре свега и од природе друштвеног система у коме се спроводи.
Разликујемо две врсте превенције:
- СПЕЦИЈАЛНА ПРЕВЕНЦИЈА - има оријентацију деловања ка појединцу
- ГЕНЕРАЛНА ПРЕВЕНЦИЈА – има оријентацију деловања ка широј друштвеној средини
У оквиру прве оријентације постоје два схватања. По првом, сви људи су добри, преступи су последица лошег васпитања и социјализације. По другој, сви људи су рђави, а преступи су последица…

Kriminologija sa penologijom
20.Eksperiment
Eksperiment je vid posmatranja pojava u naučne svrhe pri kome se uslovi čije dejstvo posmatramo drže u najvećoj mogućoj meri pod kontrolom esperimentatora. Taj model čini niz radnji kojima se na početku pojave pojedinci sa određenim svojstvom razvrstavaju u dve grupe. Potrebno je postići najveću moguću podudarnost između njih što se proverava njihovim predtestiranjem. Zatim se u jednoj grupi koja se naziva eksperiment uvodi činilac, dok u drugoj kontrolnoj grupi on ne deluje.
problemi- 1.problem ujednačavanja-pokušavaju neki autori da se reše razvrstavanja pojedinca na osnovu polnih obeležje
2.određivanje svih ostalih uslova u stalnom intenzitetu. Pokušaj eliminisanja mnoštva činilaca jeste izvođenje eksperimenta u laboratorijskim uslovima...

Zato je njegova teorija u nauci poznata kao evolucioni atavizam. Ativizam se spolja izražava kroz određene crte-stigmate degeneracije. Te osobine se mogu podeliti na telesne(nesrazmernost trupa i udova, oblik lobanje, veličina ušiju, jarko crveni nokti), psihičke(neosetljivost na bol i na osećanje samilosti). Što je veći broj tih osobina kod tih pojedinaca to je veća verovatnoća njihove kriminalne aktivnosti. Oko 30% zločinca rođeni su da vrše krivična dela.

Garofalo-kada govorimo o definisanju kriminaliteta, osnovna njegova vrsta prirodni kriminalitet u društvu postoji nezavisno od odoklosti, zakonski kriminalitet kod političkih krivičnih dela imaju privremeni karakter. Prema stepenu...

Osnovi forenzicke
Zilman istice da mnogi nespecificni uticcaji (buka, fizicki napor,guzve, visoke temperature…)pospesuju ispoljavanje agresije. Takodje,moguce je vec stvoren emocionalni naboj u jednoj situaciji bude prenesen u neku drugu,ne potpuno analognu. Pa shodno tome, Donerstein pokazuje da gledanje seksualnog nasilja mnoge muskarce cini agresivnijim prema zenama…
prema Ganongu) bili su predmet klasicnih radova neuroanatoma i neurofiziologa. Sva ova istrazivanja baziraju se na odstranjivanju (ablaciji) ili pak, stimulaciji pojedinih delova CNS-a ogladnelih zivotinja. To su, npr., reakcije besa isprovocirane beznacajnim stimulusima uocene posle dekortikacije…
Termini:
IN TEMPORE CRIMINIS- u vreme izvrsnja dela

LUXURIA- svesni nehat…

Privredni krim.
Sektor magacinskog poslovanja je jedan od znacajnih segmenata privrednog poslovanja, gde može doći do raznih zloupotreba vezanih za privredni kriminalitet. Pre svega se ovaj kriminalitet odnosi na poslovni rizik koji čine dozvoljeni gubici u poslovanju koji se priznaju kao kalo, lom, rastur i druga kvalitativna i kvantitativna umanjenja robe koja se izražavaju u procentima a odnose se na skladištenje i čuvanje robe. Upravo ovaj deo u određenim situacijama je osnov koji je uslov za nezakonito bogaćenje. Zbog toga što u konkretnim situacijama do smanjenja robe i vrednosti iste uopšte nije ni došlo. Na visinu ovog procenta utiče način čuvanja robe kao i vidiste (litražna, metražna), klimatski uslovi, vreme skladištenja u drugi faktori. Ovaj relativni iznos dozvoljenog poslovnog rizika je faktičko stanje i dolazi do raskoraka koji za posledicu ima pojavu neevidentiranog viška ili manjka, koji se prikriva.u ovom poslovanju prisutan je način izvršenja krivičnog dela putem prisvajanja neevidentiranih viškova koji su rezultat prevare potrošača, što se najčešće dešava pri netačnom merenju i izdavanju robe, manipulisanje sa metražom, izdavanje robe. Pored ovih oblika prevare u količini mogu biti prisutni i prevara koja se izvršava uz upotrebu neispravnih mernih istrumenata, a česte su prevare vezane i za kvalitet robe uz klasično izdavanje lošije robe od one koja se navodi u magacinskom dokumentu. Najčešće se prijavlje...
Za promet robe u trgovinskim i ugostiteljskim preduzećima vodi se dokumentacija kasa blok, magacinska prijavnica, dostavnica, blagajnička uplatnica, faktura. I ova privrdna grana je napadnuta kroz oblike privrednog kriminaliteta koji se javljaju na relacijama nabavljanje, skladištenje, prodaja robe i blagajničko poslovanje. S obzirom na ove relacije i najčešći izvršioci krivičnog dela privrednog kriminala u oblasti unutrašnje trgovine u ugostiteljstvu su rukovodioci kako prodavnica, samousluga tako i ugostiteljskih jedinica i druga lica koja učestvuju u prometu robe, suizvršioci. Rukovodioci koji su zaduženi za nabavljanje...

Sistem drzavne uprave
1. Садржина ЗИКС-а (предмет регулисања)

Законом о извршењу кривичних санкција регулише се поступак извршења
кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према
којима се извршавају санкције, организација Управе за извршење заводских
санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за прекршаје
и привредне ирестуие, и примена мере притвора..


upravno pravo
67.STRANAČKA SPOSOBNOST, PROCESNA SPOSOBNOST I STRANAČKA LEGITIMACIJA
Stranačka ili pravna sposobnost označava sposobnost biti nosilac prava i obaveza, tj. sposobnost biti strankom.
Sva fizička lica smatraju se pravno sposobnim od rođenja, pa prema tome sva fizička lica imaju stranačku sposobnost. Stranačku ili pravnu sposobnost imaju i pravna lica, državni organi.
Procesna ili poslovna sposobnost označava sposobnost za samostalno obavljanje radnji pred organima, tj. da stranka može sama vršiti radnje u upravnom postupku. Postoje potpuno, bez izuzetka procesno nesposobna lica (na primer, umno bolesna lica) i ograničeno nesposobna lica ( na primer, maloletnici). Fizička lica stiču procesnu sposobnost punoletstvom ili proglašenjem za punoletne. Pravna lica vrše procesnu sposobnost preko svojih organa ili zastupnika. Fizička lica koja nemaju procesnu sposobnost moraju u postupku biti zastupljena od ovlašćenog zastupnika.
Stvarna ili stranačka legitimacija predstavlja treći uslov koji mora da ispuni jedno lice da bi se moglo pojaviti kao stranka u upravnom postupku u konkretnoj upravnoj stvari. Stvarna ili stranačka legitimacija označava da mora postojati naročito odnos između jednog lica i konkretnog predmeta postupka, tj. da fizičko i pravno lice ili druga stranka...

Kriminalistika tehnika
6. Optičko mehanički uređaji za dobijanje fotografije
Osnovni uređaj za dobijanje fotografije jeste fotografski aparat. U krim. Tehnici se koriste fotoaparati srednje i visoke klase koji mogu biti opremljeni specijalnim dodacima za razne uslove snimanja. To je manje više složen optičko mehanički uređaj koji ima sledeće osnovne elemente:
1. kućište(tamna komora)- je osnovni i dominirajući deo foto kamere. Ostali delovi su ili nadograđeni ili unutar kućišta. Kućište služi i za zaštitu negativskog materijala od uticaja svetlosti osim u slučaju kada se vrši ekspozicija filma.
objektiv- osnovni optički uređaj svake kamere. Čini ga najmanje jedno sabirno sočivo koje prelama upadnu svetlost...
Prekrsajno pravo
Od trenutka dostavljanja racunaju se rokovi za redovne i vanredne pravne lekove sto je vazno za efikasnost prekrsajnog postupka u celini. Pod pismenima se podrazumeva svaki pisani akt (poziv,resenje). Pismena se dostavljaju 1.preko poste 2.preko drugih organa 3.preko sluzbenog lica prvostepenog organa za prekrsaje koji je doneo odluku 4.neposredno u prostorijama prvostepenog organa. Dostavljanje se vrsi radnim danima.
Postoji vise vrsta dostavljanja 1.osnovno i licno 2.dostavljanje braniocu, zastupniku i punomocniku 3.dostavljanje vojnim licima radnicima policije i drugim licima 4.dostavljanje drzavnim organima i pravnim licima.
Okrivljenom i ostecenom se pismeno dostavlja neposredno licu kome je upuceno. Ako takvog lica nema u prostoriji gde se vrsi dostavljanje dostavljac pismeno predaje nekom od punoletnih clanova porodice. Ovo je lice duzno da pismeno primi. U slucaju da ovo lice odbije da primi dostavljac ce zabelezeti na dostavnici dan sat i razlog odbijanja prijema i pismeno ce ostaviti.
U slucaju da se dostavljanje vrsi na radnom mestu licu kome se treba licno dostaviti a to se lice ne zatekne pismeno se moze ostaviti licu koje je ovlasceno za prijem poste i drugom licu koje je tu zaposleno.
Ako se utvrdi da je lice odsutno i da se pismeno ne moze predati na vreme pismeno se vraca posiljaocu uz naznacenje gde se odsutno lice nalazi.
Ako okrivljeni ima branioca ili osteceni zakonskog zastupnika ili punomocnika odluke ce se dostavljati njima.
Dostavnica je potvrda o izvrsenom dostavljanju. Potvrdu o izvrsenom dostavljanju potpisuju primalac i dostavljac zajedno. Primalac na dostavnici licno upisuje slovima dan i mesec prijema. Ako primalac odbije da potpise dostavnicu dostavljac ce to zabeleziti na dostavnici i naznaciti dan predaje…

Maloletni;ka delikvencija
Multifaktrske teorije su one koje prihvataju da je delikventno ponašanje determinisano sa više faktora iako ne pridaju svim istu važnost. Multifaktorski pristup podrazumeva da je kriminalitet proizvod više faktora- bioloških, psiholoških i socioloških, koji deluju u različitim kombinacijama i koji utiču na varijabilitet kriminalnog ponašanja. Ceo multifaktorski pristup unosi popriličnu dozu zabune sve dok se ne odredi jednim terminom koji akumulira sve ostale faktore i precizira konkretnu situaciju a to se postiže konceptom „životne sitacije“. Ovakvo rešenje podrazumeva da svi činioci društveni i indivudualni, socijalni i psihički deluju na pojedinca samo u okviru njegove kompleksne životne situacije. U kojim će uslovima jedan ili više tih faktora delovati kriminogeno, ne zavisi smao od prirode dotičnog faktora kao takvog već od ćitave životne situacije konkretnog pojedinca, u kojoj taj faktor deluje ( Z.Šeparović navodi kao relevantne sledeće formule: L(ličnost)= D(dispozicija)+O(okolina); Z(zločin)=L(ličnost)+DS(deliktna situacija).). osnovno polazište mulifaktorskog pristupa ogleda se u tome da nema ni jednog faktora koji bi uvek i apsolutno delovao kriminogeno kao što nema ni jendog koji u određenoj situaciji i pod nekim...
Da bi odredili vaspsitnu zapuštenost moramo poči od samih izraza vaspitanja i zapuštenosti, izraz zapuštenost jezički znači zapustiti, zanemariti, , nebrinuti itd. Saglasno tim vaspitna zapuštenost znači ne pružiti odgovarjauće vaspitanje , lišenost mladih vapsitne brige i delovanja, tj. odsustvo svesno i planskog uticaja na formiranje i razvoj. Drugim rečima u pitanju je nepovoljna situacija u kojoj se maldi bez svoje volje nalzae. Izraz vaspitne zapuštenost se upotrebljava u tesnoj vezi sa maloletničkom delikvencijom, iako on može ali ne mora da bude uzork nastajanja i ispoljvanja delikventnog ponašanja. Odredbe u kojim se vaspitna zpuštenost izjednačava sa mloletničkom delikvencijom mogu biti razvrstane u tri grupe: 1. Definicije koje vaspitnoj zapuštenosti daju najšire značenje, podrazumevajući pod njom sve oblike protivdruštvenog ponašanja. A.Skale po kom vaspšitna zapuštenost ima tri faze i to vaspitnu ugroženost, vaspitnu zanemarenost i maloletničko prestupništvo. On sve faze označava zajedničkim izrazom vaaspitne zapuštenosti. 2. Ovu grupu čine definicije koje pod vaspitnom zapuštenošću ne podrazumevaju ponašanja u smislu kršenja krivičnopravnih normi već ponašanja koja su stupnja koij predhodi...

Uvod u pravo
Држава се као друштвена појава посматра као друштвена организација, јер је скуп многобројних и разноврсних органа који доносе разне акте, долазе у непосредан контакт са грађанима и примењују власт-силу у примени својих аката, и то је спољашност државе која се уочљиво манифестује. Међутим, држава се и манифестује као друштвена заједница, људи повазаних извесним економским и духовним везама (традиција, обичаји, култура, национална и заједничка свест итд.)
Свако друштво има одређена правила понашања која се заједничким именом називају правне норме. Држава правним нормама ствара одређени државни и друштвени поредак, који није свима по вољи, али својом силом она тај поредак обезбеђује.Право могу стварати и други субјекти (приватна лица – уговоре), али то одређује држава својим нормама и својим државним апаратом (судови и др.), обезбеђује његову примену.
На основу свега напред наведеног, а полазећи од тога да једржава друштвена појава и то друштвена организација, закључујемо следеће:
-Држава је друштвена појава настала у друштву у једном дугом и сложеном друштвеном процесу, који није јединствен код сваке конкретне државе, али се уопште, могу наћи извесни узроци који су били претежни у њеном настанку;
-Она располаже највећом силом-монополом физичке силе, за разлику од свих других организација;
-Држава ствара право ради регулисања и одржавања свог државног и друштвеног поретка, у тесној је повезаности са правом, а многе теорије тврде да су држава и право настали истовремено и да се својим развојем истовремено и мењају.
На основу свега сматрамо да би појам државе у најширем смислу био: Држава је друштвена организација која располаже монополом физичке силе ради очувања свог државно правног поретка и остваривања …

Krivicno pravo
. Учинилац који је прекорачио границе нужне одбране може се блаже казнити, а ако је прекорачење учинио услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може зе и ослободити од казне. Прекорачење нужне одбране може постојати само ако су испуњени сви услови за нужну одбрану. То значи, да је постојао напад од човека, да је напад био противправан, да је напад био усмерен против неког правног добра и да је стваран. У оквирима нужне одбране прописани су и услови при одбијању напада тј. да се одбија противправан напад, да одбијање буде усмерено против нападача, одбијање мора бити истовремено са нападом и коначно, одбрана мора бити неопходно потребна. Ако је у одбијању напада прекорачио границе неопходне одбране, учинилац је кривично одговоран. При постојању противправног напада на правна добра ради признавања права на нужну одбрану, потребно је одговорити на два тешка али пресудна питања. Прво, да ли је одбрана била нужна, па ако није, онда нема ни нужне одбране. Друго питање јесте, кад је одбрана била нужна, онда се поставља питање који је интезитет, сразмера у одбрани била неопходна да би се одбио или осујетио напад, те заштитило правно добро. С обзиром да је нужна одбрана дозвоњена ради застите свако правног добра, поставља се питање да ли је у случају напад на част вербалном увредом сразмерна одбрана у одбијању напада наношење тешке телесне повреде нападачу. Сходно овоме, при нападу на част вербалном увредом поставља се питање да ли је нужна одбрана у оквиру нужде ако се уѕвраћеном увредом ( реторзијом) по природи вербалном штити правно добро, и ако се чини реалном увредом ударац шамаром. Као услов за нужну одбрану закон поставља захтев да је одбрана неопходно потребна. У том услову садржан је и захтев за извесну сразмеру између значаја – вредности нападнутог добра и добра које се при одбијању напада повређује или угрожава.
У изузетном случају могућност позивања у помоћ може искључити право на нужну одбрану, примера ради, ако је при руци био орган полиције који је одмах могао да интервенише у корист нападнутог.